Kecel Május 1. tér 13.

Rezultati istraživanja, rezime, opravdanost projekta i zaključak

Istraživanje koje je sprovedeno u okviru projekta Cross-border Agrobusiness Development Programa, pod rednim brojem C-AGRO-Dev HUSRB/1602/41/0167, imalo je za cilj da posredstvom online upitinika i sekundarnih podataka dođemo do zaključka o položaju poljoprivrednika na određenoj teritoriji Mađarske i Srbije. Do ciljne grupe iz regiona- mlade poljoprivrednike i proizvođače hrane- smo uspeli da dođemo zahvaljujući krajnjim korisnicima projekta (beneficijentima), srednjoj stručnoj školi Viragdekor, Tehničkoj školi i fakultetu iz Mađarske, i beneficijentima iz Srbije- Fondaciji Pro Scientia Naturae i subotičkoj Višoj Tehničkoj školi. Istraživači pomenutih institucija su bili od velike pomoći pri prikupljanju podataka. Podaci su prikupljeni uz pomoć online upitnika sačinjenog od 45 pitanja. Smatrali smo da je online uputnik najdelotvorniji i najbrži način za ispitivanje ciljne grupe istraživanja, a pored toga čuva okolinu. Poslato je više stotina upitnika, od kojih smo nazad dobili 112 popunjenih upitnika.
U kontekstu formiranja Savremene Poljoprivredne Akademije i izrade e-learning alata, najvažniji zaključci istraživanja su sledeći:
71% ispitanika su mlađi od 45 godina, što znači da najveći deo ispitanika pripada ciljnoj grupi istraživanja. Odgovori populacije starije od 45 godina takođe su korisni za pojedine zaključke istraživanja. Skoro polovina ispitanika, 44% su žene, što je vrlo značajno, jer je jedan od prioriteta C-AGRO-Dev projekta da se na besplatne obuke iz oblasti poljoprivrede podjednako prijave zainteresovani oba pola.
31% ispitanika nema obrazovanje iz oblasti poljoprivrede, 27% ispitanika je učestvovalo na nekom od kurseva iz oblasti poljoprivrede ili prerade hrane, što ukazuje na potencijal edukacija koje će se sprovesti u okviru projekta. Posebna je pogodnost, što se gazdinstva mnogih ispitanika nalaze u mestima koja broje ispod 5000 stanovnika- koja najčešće nude manje mogućnosti za zaposlenje i zaradu- a koja će biti obuhvaćena projektom.
Skoro polovina ispitanika iz Mađarske (48%) su primarni poljoprivredni proizvođači, 35% su registrovani preduzetnici, dok 19% ispitanika vrši delatnost pri nekom Društvu sa ograničenom odgovornošću. Situacija je slična i među ispitanicima iz Srbije: 74% njih vrši delatnost u okviru porodičnog gazdinstva, u odnosu na ostale forme delatnosti.
Većina poljoprivrednika, 52% bavi se voćarstvom, 44% se bavi ratarstvom, a 27% njih povrtlarstvom. Što se uzgoja domaćih životinja tiče, 53% ispitanika uzgaja živinu, 29% svinje i ovce, a 27% ispitanika uzgaja goveda.

Što se tiče informacija o teritoriji obrađene zemlje, rezultati pokazuju da 59%, dakle većina ispitanika obrađuje zemljište koje je ukupno manje od 10 hektara. 61,6% ispitanika obrađuje zemljište u sopstvenom vlasništvu, dok 32,3% njih obrađuje u isto vreme i svoje i iznajmljeno zemljište.
Iz gore navedenih podataka možemo zaključiti da su većina poljoprivrednika mali proizvođači, i da većina ispitanika vrši delatnost u okviru porodičnog preduzeća- 58% ispitanika je izjavilo da u okviru porodičnog preduzeća delatnost obavljaju i drugi članovi domaćinstva, i da delatnost obavljaju na relativno maloj, uglavnom svojoj površini, te da imaju manju količinu domaćih životinja.
Statistika je vrlo eksplicitna i dobro odražava problem istraživanja sa početka studije- 11% ispitanika koristi prednosti plastenika i staklenika u cilju zaštite od vremenskih nepogoda i štetočina. Na ovoj teritoriji, dakle, postoje dobri preduslovi za dalji razvoj uz pomoć projektom predviđenih, zatvorenih i automatizovanih sistema proizvodnje.
Što se ekološke svesti tiče, 27% ispitanika ne uzgaja ili ne uzgaja isključivo na tradicionalan način, što znači da koriste biološku i prirodnu zaštitu useva i bilja. Preostale ¾ ispitanika bi takođe trebalo informisati o održivoj poljoprivredi, kako nedostatak informacija ne bi predstavljao prepreku pri daljem sticanju znanja. Izuzetno je ohrabrujući podatak da 70% ispitanika reciklira biološki otpad: od toga 72% koristi otpad kao dopunu pri poboljšanju kvaliteta zemljišta, dok 53%, između ostalog i kompostira.
Uz pomoć upitnika saznali smo i koristivost obnovljivih izvora energije u gazdinstvima. Svega 13% odgovorilo je potvrdno, što znači da se na ovom polju još trebaju dosta razvijati, pogotovo što se sve više govori o blagodetima upotrebe obnovljivih izvora energije, posebno o dugoročnoj isplativosti alternativnih izvora energije. Nastavna jedinica C-AGRO-Dev projekta koja se bavi održivim razvojem svakako ima značajnu ulogu u predstavljanju mogućnosti i promociji.
Ukoliko želimo da tačno lociramo mesto prodaje proizvoda, možemo reći da 26% svoje proizvode prodaje na teritoriji gazdinstva, 22% njih na lokalnoj pijaci, 14% preko neke od zadruga, takođe 14% vrši veleprodaju, a 5% maloprodaju. Pozitivno je što 8% ispitanika koristi online alate za prodaju proizvoda. 17% ispitanika poseduje sistem za procenu kvaliteta, koje najčešće od njih zahtevaju dobavljači. Nastavna jedinica o preduzetništvu stavlja velik naglasak na savremene, online alate u prodaji, u cilju proširenja mogućnosti prodaje i liste klijenata.
18% ispitanika se bavi i preradom i pakovanjem svojih proizvoda. Podaci jasno pokazuju da postoji potencijal na ovom polju, jer se prerađeni, pakovani proizvodi uglavnom lakše prodaju zbog dužeg roka trajanja, privlačnijeg izgleda, mogućnosti prodaje i van sezone i lakoće transporta. Zbog navedenog je važno predstvaljanje sistema prerade u okviru projekta, kao i kurs Savremene Poljoprivredne Akademije koji otkriva širok spektar mogućnosti.
Jedna grupa pitanja odnosila su se na upotrebu savremenih agrarnih tehnologija. Svega 13% poljoprivrednika koristi ovu vrstu tehnologija, što nam govori da potencijali nisu do kraja iskorišćeni- a jedan od glavnih ciljeva C-AGRO-Dev Projekta je upravo predstavljanje ovih tehnologija i predstavljanje načina upotrebe. Malo više od pola ispitanika, 53% koristi softvere koji podržavaju proizvodnju, 23% ukupnih ispitanika koristi automatizovane sisteme proizvodnje. Pretpostavljamo da će predstavljanje agrometeorološke stanice koja za cilj ima zaštitu bilja od vremenskih nepogoda, biti od izuzetnog značaja.
Čak 44% ispitanika je odgovorilo, da bi - ukoliko postoji način finansiranja nabavke pomenutnih tehnologija i ukoliko se obezbedi obuka za korišćenje- bili zainteresovani za nabavku neke od pomenutih inovacija. Njih 42% je izjavilo da bi „možda” bili zainteresovani, dok je svega 14% ispitanika kategorički odbilo razmatranje nabavke.
Ohrabrujuće po projekat je i to što je 17% ispitanika svoje poznavanje računara ocenilo kao odlično, dok je velika većina (63%) odgovorilo da se dobro snalazi u svetu kompjutera. Nedostatak poznavanja rada na računaru samim tim neće biti prepreka u ostvarivanju ciljeva. 19% ispitanika smatra da ima osrednje znanje iz pomenute oblasti, dok je svega 1 osoba označila da ima poteškoća pri korišćenju računara. Na pitanje koliko često koriste internet, očekivanih 95% je odgovorilo da to radi svakodnevno, 4% koristi internet nekoliko puta nedeljno, dok 2% koristi mrežu na mesečnom nivou. 82% ispitanika internet koristi za održavanje kontakata i slanje elektronske pošte, 65% koristi za pridobijanje novih saznanja, tj. surfovanje, 55% čita vesti online, 48% koristi internet u vezi posla, dok 43% koristi za zabavu: gleda filmove i sluša muziku. Za nas i projekat je značajan podatak da 36% njih internet koristi i za učenje, što znači da im online edukacije nisu strane. U okviru C-AGRO-Dev projekta stvaramo alate za online učenje, stoga je cilj sledećeg pitanja da otkrije mogu li ispitanici zamisliti sebe da uče online. 77% je odgovorilo da može, 16% je odgovorilo da „možda” može zamisliti sebe da uči online. Svega 6% nije otvoreno za ovu vrstu edukacije. Prema statističkim podacima, online alati koji će se primenjivati u okviru projekta, će očekivano naići na odobravanje učesnika.
32. pitanje je bilo značajno za celokupan C-AGRO-Dev Projekat, jer odgovori ukazuju na oblast koja bi ispitanike najviše zanimala od svih ponuđenih tokom projekta. 51% je reklo da su to savremene agrotehnologije, i isto toliko ispitanika je odgovorilo da ih interesuje prerada proizvoda. Održivi razvoj i obnovljive energije zanima 46%, a za informacije o preduzetništvu je zainteresovano 39%.
Podaci potkrepljuju postojanje Savremene Poljoprivredne Akademije, jer polovina ispitanika zanimaju teme koje će se obrađivati tokom projekta- upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima, dok isto toliko ispitanika želi da proširi znanja iz oblasti obnovljivih energija i održivosti, a malo više od trećine ispitanika želi da uči o preduzetništvu.
Gore pomenute ciljeve potkrepljuje i to što je 79% poljoprivrednika odgovorilo da dodatne edukacije smatra potrebnim.
Poslednja pitanja su dala odgovor na to, sa kakvim se problemima suočavaju poljoprivrednici- preduzetnici. Među najistaknutijima su se našli: prodaja, nedostatak stručne radne snage, nesigurna ulaganja, nedostatak finansijskih sredstava, problemi u administraciji, nedostatak ekonomske ravnopravnosti, preterana upotreba pesticida.
Na samom kraju smo pitali šta je sve potreno da bi se unapredilo poljoprivredno preduzetništvo. Dobili smo ukupno 40 odgovora na ovo pitanje, od kojih izdvajamo:
finansijska podrška, projektni konkursi, ulaganja, inovacije, tehnološki razvoj, automatizacija, više znanja, informacije o konkursima, proširenje tržišta, sigurniji prihodi od prodaje, smanjenje problema nedostatka radne snage.
Analizom upitnika uspeli smo da ispunimo ciljeve istraživanja: dobili smo jasnu sliku o položaju, izazovima i potrebama poljoprivrednika i uzgajivača iz regiona predviđenog projektom. Otkrili smo nadalje da postoji velika potreba za sadžajima koji će se odvijati na Savremenoj Poljoprivrednoj Akademiji, i koje ih tačno oblasti zanimaju.
Verujemo da će C-AGRO-Dev Projekat biti ne samo uspešan, već i da će doneti dugoročne benefite. Da će služiti ciljnoj grupi, ali i prirodi, bez koje ni čovečanstvo ni planeta nemaju budućnost.



Copyright © 2011. Study To Learn. All Rights Reserved.